+381 63 57 23 22 | 011 266 13 57
Radnim danima: 12:00 - 20:00 Vikendom: 12:00 - 20:00

Burnout sindrom: Moderna bolest zaposlenih

Ako ste na poslu već duže vreme iscrpljeni, neefikasni, razdražljivi i depresivni, moguće je da patite od sindroma sagorevanja na radu, koji je, između ostalog, posledica i sve većih profesionalnih zahteva koji se postavljaju pred pojedinca.

Ako ste na poslu već duže vreme iscrpljeni, neefikasni, razdražljivi i depresivni, moguće je da patite od sindroma sagorevanja na radu, koji je, između ostalog, posledica i sve većih profesionalnih zahteva koji se postavljaju pred pojedinca.

Ako ste na poslu već duže vreme iscrpljeni, neefikasni, razdražljivi i depresivni, moguće je da patite od sindroma sagorevanja na radu, koji je, između ostalog, posledica i sve većih profesionalnih zahteva koji se postavljaju pred pojedinca.

Preopterećenost dužinom radnog vremena i obimom posla, konflikti sa kolegama ili sa klijentima, kao i mobing, imaju značajnu ulogu u nastanku sindroma sagorevanja na radu

Sindrom sagorevanja na radu (burnout) je dugotrajni odgovor na hronične emocionalne i međuljudske stresore koji su povezani sa radnim mestom. Nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi s jedne strane i radne sredine, s druge.

Karakterišu ga emocionalna iscrpljenost, otuđenje i umanjeno samovrednovanje. Sve ono što je za jednu osobu ranije bilo važno, značajno ili je predstavljalo izazov radnog mesta, vremenom postaje neprijatno, neispunjavajuće i beznačajno. Tada energija prelazi u iscrpljenost, posvećenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, odnosno sve tri prvobitne dimenzije radnog angažovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu, objašnjava prof. dr sc. med Gordana Dedić, neuropsihijatar sa Klinike za psihijatriju VMA.

− Sindrom sagorevanja na radu karakterišu psihička ili emocionalna iscrpljenost, zamor i depresija. Pri tom je veći naglasak na psihičim simptomima ili na poremećaju ponašanja nego na telesnim simptomima. Treba naglasiti da se javlja kod tzv. „normalnih“ osoba, koje nisu nikada ranije ispoljavale psihičke smetnje − objašnjava dr Gordana Dedić, neuropsihijatar. – Oboleli osećaju zamor, malaksalost, dugo trajanje neodređenih fizičkih bolova, ili pak glavobolju, bol u leđima, nesanicu, stomačne tegobe. Razdražljivi su, nervozni, stalno napeti, impulsivni, ljuti, posežu za alkoholom ili drogama. Isto tako ispoljavaju i tugu, pesimizam, zatvorenost, emocionalnu krutost, preosetljivost, bespomoćnost, osećaj beznadežnosti…

REČ JE O HRONIČNOM POREMEĆAJU

Iako ima sličnosti sa stresom, depresijom i nezadovoljstvom na poslu, ovaj sindrom se razlikuje od njih po vremenu trajanja. Za razliku od stresa, to je hronični poremećaj. Od depresije se razlikuje po tome što se odnosi samo za sferu posla, a ne i na druge oblasti života pojedinca. Najčešće se javlja kod osoba koje rade poslove koji podrazumevaju komunikaciju sa ljudima (šalterski službenici) gde je odnos sa klijentom težak, komplikovan i posebno emotivno zahtevan, kao i u profesijama gde se susreću sa duševnom patnjom pacijenta (psihijatri, psiholozi, socijalni radnici), ili sa njihovom smrću (lekari, medicinsko osoblje). − Preopterećenost dužinom radnog vremena i obimom posla, gubitak podrške kolega, konflikti sa kolegama ili sa klijentima, mobing, kao i pritisak obaveza na poslu i u ispunjavanju radne norme, imaju značajnu ulogu u nastanku sindroma sagorevanja na radu − ističe dr Dedić.

Faze ispoljavanja sindroma sagorevanja na radu:

1. RADNI ENTUZIJAZAM: Osoba je maksimalno posvećena poslu, udovoljava ljudima sa kojima radi, ne dopušta sebi dnevni ili godišnji odmor. Ovakvo angažovanje ne dovodi do adekvatnog zadovoljstva, te osoba postaje razočarana i nezadovoljna.

2. STAGNACIJA: Karakterišu je teškoće u odnosima, kako sa saradnicima, tako i sa porodicom, prijateljima. Osoba je emocionalno ranjiva i nepoverljiva. Najčešće izlaz vidi u sledećoj fazi.

3. EMOCIONALNO POVLAČENJE I IZOLACIJA: Ovakav obrazac još više doprinosi doživljavanju posla kao besmislenog i bezvrednog. U ovom stadijumu počinju prvi znaci telesnog iscrpljivanja što predstavlja dodatni stres i dovodi do poslednje faze.

4. APATIJA I GUBITAK ŽIVOTNIH INTERESA: Javlja se kao odbrana od hroničnog nezadovoljstva na poslu. Prvobitno oduševljenje i samouverenost prelaze u cinizam i ravnodušnost, javlja se gubitak vere u sebe i svoje sposobnosti. Osoba koja dospe u četvrtu fazu ili se odlučuje na promenu ili ostaje na poslu ali potpuno bez motivacije.

BOLOVANJE NE REŠAVA PROBLEM

Ukoliko je do poremećaja došlo, preporučuju se dve strategije prevazilaženja ovog sindroma. Prva je fokusirana na promene u ponašanju.

– Potrebno je proceniti sopstvene fizičke granice i odrediti prioritete u životu. Važno je razmisliti o svom odnosu prema poslu, da li je on zaista na prvom mestu, jer preveliko profesionalno angažovanje može biti i bežanje od nekih drugih životnih problema. Treba proceniti koji obim posla može da se uradi u okviru radnog vremena, kao što je bitno i da se vodi računa o dužini radnog vremena i prekovremenom radu. Poželjno je negovati zdrave odnose sa kolegama i popraviti one koji su loši – savetuje Gordana Dedić.

Druga vrsta prevazilaženja problema odnosi se na fizičke aktivnosti i relaksaciju. Preporučuju se bavljenje sportom ili bar redovne šetnje, ili pak čitanje, gledanje televizije, slušanje muzike. Najbolja je kombinacija obe strategije.

Svi ovi načini su i dobra preventiva da do poremećaja ne dođe. Ako sve to ne uspe onda je potrebno potražiti i pomoć psihoterapeuta. Važno je znati da bolovanje ne rešava problem, mada ga može ublažiti.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *